Прича почиње када тинејџер Донг Ји открије нешто што никада није видео док се играо жмурке са својим партнером, а заустави га деда када се туче са својим пријатељима.Донг Ји, који се увече вратио кући, открио је да је оно што је пронашао обрисао његов деда.Након што је питао деду, сазнао је да је првобитно била петролејка, а онда је деда испричао Донђију причу о прошлости.

Било је то током Цивилизоване Меиђи ере, када је 13-годишњи Миносуке био сироче које је живело у штали градоначелникове куће и зарађивало за живот помажући сељанима да обављају повремене послове.Тинејџер је пун радозналости и виталности, и наравно да је заљубљен у објекат.Током радног путовања, Миносуке путује у град близу села и први пут види петролејку која се пали увече.Тинејџера су привукла сјајна светла и напредна цивилизација испред себе, и био је одлучан да дозволи да петролејка осветли његово село.Са визијом будућности импресионирао је трговце петролејкама у граду и од новца зарађеног од хонорарног рада купио прву петролејку.Ствари су ишле добро, и ускоро је петролејка окачена у селу, а Носуке је постао трговац петролејкама како је желео, оженио се својом симпатицом Којуки и добио пар деце, живећи срећним животом.
Али када је поново дошао у град, пригушену керозинску лампу заменила је згоднија и безбеднија електрична лампа, а истих десет хиљада светала, овога пута је Носуке дубоко уплашио.Ускоро ће се електрифицирати и село у коме живи Миносуке, а видевши да ће светлост коју је донео у село бити замењена, Миносуке не може а да се не наљути на окружног начелника који пристаје да електрификује село, а он жели да запалити кућу окружног начелника у журби.Међутим, у журби, Миносуке није нашао шибице и донео је само оригинално камење од кремена, а када се пожалио да се древно и застарело камење од кремена не може испалити, Миносуке је изненада схватио да исто важи и за керозинску лампу у коју је донео село.
Превише опседнут светлом испред себе, али заборављајући на своју првобитну намеру да донесе светлост и удобност сељанима, Миносуке је схватио своју грешку.Он и његова жена однели су петролејку из радње до реке.Миносуке је окачио своју вољену керозинску лампу и упалио је, а топла светлост је обасјавала обалу реке као звезда.
"Заправо сам заборавио најважнију ствар и заиста нисам изашао."
Друштво се побољшало, а променило се оно што сви воле.
Дакле, желим да… Сазнајем све више корисних ствари!
Тако се мој посао завршава!”
Миносуке је подигао камен крај реке и бацио га на блиставу петролејску лампу на другој страни... Како су се светла мало по мало гасила, сузе су клизиле низ под кап по кап, а сан о томе да петролејка осветли цело село био угашен.Ипак, у ноћи још сија сан да се нађе нешто сувисло за срећу сељана.
Керозинске лампе нису биле све разбијене, али једну је тајно сакрила Миносукеова жена да би обележила снове и борбе свог мужа, као и сећања између њене младости и Миносукеа који је вукао ауто да купи петролејке.Тек много година након смрти његове жене, унук жмурке нехотице је открио петролејку...